Nedavno je Svetska zdravstvena organizacija promenila redosled na svojoj listi faktora rizika koji dovode na civilizacijskih bolesti. Pušenje, koje je dugo zauzimalo vodeću poziciju, izgubilo je primat. Sada ova renomirana institucija tvrdi da je najveći faktor rizika za nastanak niza oboljenja – nedostatak kretanja.
Recite iskreno – koliko se krećete tokom dana? Kad se oduzmu sedenje na poslu, pred TV ekranom, vožnja kolima ili autobusima GSP-a, kod većine ljudi koji ne rade izrazito fizičke poslove kretanje je svedeno na apsolutni minimum od možda najviše sat dnevno, uglavnom na relaciji soba-kuhinja-fotelja-krevet. Ali, to nije dovoljno. Postoji niz procesa u organizmu koji se ne odvijaju na zadovoljavajući način ako naše telo nije izloženo bar umerenom fizičkom naporu.
Enzimi koji razgrađuju masti u organizmu aktiviraju se tek nakon 20 minuta energične šetnje. Aktivnost tih enzima ne mogu da nadomeste takozvane dijete. Osim toga, mi smo izloženi neprekidnim stresovima kod kuće, na poslu, na ulici… od kojih adrenalin i napetost rastu. Najbolji način da se oni eliminišu jeste fizička aktivnost. Ako fizičke aktivnosti nema, potisnuta tenzija može izazvati niz problema, počev od smetnji u varenju i problema sa želucem, preko do glavobolje i razdražljivosti, pa sve do povišenog krvnog pritiska i srčanih problema...
Šetnja je terapija
Šetnja je istinski lek. Lekari kažu da umerena fizička aktivnost (naravno, pod pretpostavkom da ne pušite) smanjuje rizik od komplikacija sa povišenim krvnim pritiskom isto koliko i eliminisanje svih ostalih faktora rizika zajedno. Osim toga, hodanje vam donosi psihičku relaksaciju. Šetnja nekim lepim krajem, kroz prirodnu okolinu, često je pravi melem za dušu, koji nas potpuno obnovi, osveži, regeneriše… Posle lepog izleta u prirodu često sasvim drugim očima gledamo na život. A kada smo dobre volje, sve nam izgleda dobro i mnogo bolje funkcionišemo u životu.
Nešto više od pola sata malo brže šetnje dnevno može takođe da mnogo učini za zdravlje našeg srca. To je potvrdilo i Ministarstvo zdravlja, koje je nedavno pozvalo na akciju “Tri kilometra šetnje dnevno – 30% manji rizik od oboljenja srca”.
Ne plašite se džoginga
Ako su vas uveravali da je trčanje rizično i da nije za vas, razmislite o sledećem podatku. Nedavno završeno dugogodišnje istraživanje Univerziteta Stenford pokazalo je da oni koji redovno džogiraju – žive duže.
Na Zapadu su ulice pune ljudi u trenerkama koji lagano trčkaraju. To nije izraz mode, već instinktivne ljudske potrebe za kretanjem. U uslovima kada većina radi sedeće poslove, džoging je spasonosna aktivnost; jednostavna, jeftina, svima dostupna, ne zahteva nikakvo znanje ni posebnu oprema, kao ni posebno mesto – a donosi velike fizičke i psihološke dobrobiti.
Ako ste sasvim zdravi, a tek počinjete sa džogingom, možete da kombinujete trčanje i hodanje. Pretrčite 100-200 metara, a onda istu distancu prehodate. Možete da izađete direktno iz kuće, džogirate umerenim tempom ulicama i vratite se nazad… za to je potrebno samo pola sata, a dobiti su velike. Ako već imate neki zdravstveni problem, naravno, najpre se morate konsultovati sa svojim lekarom.
Zdravlje stvaramo sami
Učili su nas da bolest dolazi odnekuda i napada naš organizam. Ali, kako odmiče vreme, u svesti čitavog sveta sve jasnije sviće uvid da zdravlje ili bolest stvaramo mi sami, svojim ukupnim stavom prema životu i svojim svakodnevnim navikama. Zato i raste broj onih koji nastoje da žive drugačije, na način koji bi se mogao nazvati – zdrav životni stil. U njega se ubrajaju uravnotežen način ishrane, redovna fizička aktivnost, svesno usmerenje na postizanje emocionalne i mentalne stabilnosti, praktikovanje tehnika za smanjenje stresa…
Izvor: http://www.zdravahrana.com
Нема коментара:
Постави коментар