Mnoge pozitivne zdravstvene koristi od vežbi nastaju neposredno posle treninga, a ne nedeljma, mesecima ili godinama nakon. Prema studiji objavljenoj u Journal of Applied Physiology, na prirodu tih pogodnosti može u velikoj uticati hrana koju jedemo posle vežbanja.
˝Različita hrana koju unosite nakon vežbanja, proizvodi različite učinke na naš metabolizam˝, izjavio je stariji autor studije, Jeffrey F. Horowitz sa Univerziteta u Michiganu. Ovo istraživanje nadovezuje se na nekoliko predhodnih studija koje su pokazale da su mnogi pozitivni učinci vežbanja na zdravlje prolazni: pozitivni učinci jednog treninga postupno se smanjuju u roku od nekoliko sati ili dana. Mnoga poboljšanja metabolizma povezana sa vežbanjem potiču u velikoj mjeri od poslednjeg treninga, a ne od povećanja broja treninga per se. Vežbanje se ne odvija u vakuumu, već je deo naše svakodnevnice, stoga je veoma važno sagledati s jedne strane učinak vežbanja, a s druge kako ono što jedemo nakon treninga utiče na metabolizam.
Naime, istraživanje je pokazalo da vežbanje poboljšava osetljivost na insulin, pogotovo kada hrana koja se unosi nakon vežbanja ima relativno niski sadržaj ugljikohidrata. Pojačana osetljivost na insulin znači da je organizmu lakše da se šećer iz krvi unese u tkiva kao što su mišići, gde se može koristiti kao energetsko gorivo. Smanjena osetljivost na insulin (tzv. ˝insulinska rezistencija˝) je znak dijabetesa tipa II, uz to je i glavni faktor rizika za druge hronične bolesti, kao što su kardiovaskularne bolesti.
Zanimljivo, kada su ispitanici za vreme istraživanja jeli relativno niskokalorični obrok posle vežbanja, to nije pojačalo osetljivost na insulin ništa više nego kada su unosili hranu sa dovoljno kalorija koliko je potrebno da nadoknade ono što su potrošili za vreme vežbanja. To sugeriše da se i bez gladovanja nakon vežbanja još uvek mogu požnjeti neke od značajnih zdravstvenih dobrobiti. Letak ˝Energetski deficit nakon vežbanja, povećava mobilizaciju lipida, ali ne doprinosi vežbom induciranom povećanju osetljivosti na insulin.˝, pojavljuje se u online izdanju časopisa. Autori su Sean A. Newsom, Simon Schenk, Kristin M. Thomas, Matej P. Harber, Nicolas D. Knuth, Haila Goldenberg i dr. Horowitz.
Istraživanje je obuhvatilo devet zdravih muškaraca starosti između 28-30 godina. Oni su četiri puta boravili u bolnici unutar Michigan Clinical Research Unit in University of Michigan. Svaki zasebni boravak trajao je pribižno 29 sati. Boravak u bolnici započinjao je noćenjem, jer je bilo potrebno da ujutro ispitanici budu natašte. Sesije vežbanja započinjale su u jutarnjim satima. Četiri posetebolnici razlikuju se prvenstveno po obrocima koji su se jeli nakon vežbanja. U nastavku su opisana četiri različite posete:
1. Nisu vežbali i unosili su onoliko kalorija koliko je dovoljno da nadoknade dnevnu potrošnju. Ovo je bila kontrolna grupa.
2. Radili su vežbe umerenog intenziteta oko 90 minuta, a otom su unosili hranu koja je odgovarala njihovom kalorijskom gubitku. Obrok je i sadržajno takođe bio uravnotežen da bi na odgovarajući način uskladili svoju potrošnju
3. Vežbali su umerenim intenzitetom oko 90 minuta, a zatim uzimali hranu sa relativno niskim udelom ugljenih hidrata ili dovoljno kalorija da nadoknade potrošnju. Ova ishrana siromašna ugljenim hidratima sadržavala je približno 200 grama ugljenih hidrata, što je manje nego kod uravnotežene ishrane iz vežbe 2.
4. Vežbali su oko 90 minuta umjerenim intenzitetom, a zatim jeli relativno nisko kaloričnu hranu, uslov je bio da unesu manje energije nego što su je potrošili (unosili su oko jednu trećinu kalorija manje nego u prethodana dva boravka u bolnici). Hrana je sadržavala relativno visok sadržaj ugljenih hidrata da nadoknadi ugljene hidrate ˝spaljene˝ tokom vežbe.
Vežba se izvodila na stacionarnom biciklu i ergometru. Redolsed kojim su ispitanici izvodili sesije bio je nasumičan. U tri sesije vežbi, zabeležen je podjednak trend povećanja osetljivosti na insulin. Međutim, u sesiji u kojoj su ispitanici unosili hranu s manje ugljenih hidrata, ovo poboljšanje osetljivosti na insulin bilo je znatno više nego u preostala tri. Iako je gubitak težine važan za poboljšanje metaboličkog zdravlja ljudi sa prekomernom težinom, ovi rezultati pokazuju da ljudi još uvek mogu ostvariti značajne zdravstvene koristi od vežbe bez gladovanja ili gubitka težine, rekao je dr. Horowitz. Studija takođe učvršćuje dokaze da svaka pojedinačna sesija vežbanja može uticati na fiziologiju i da različita hrana koju unosimo posle vežbanja može proizvesti različite fiziološke promene.
Izvor: sciencedaily.com
Нема коментара:
Постави коментар